U na/nestajanju

Moja prva rečenica nikada neće privući pažnju. Iako mnogi pisciznanci kažu da je ta prva često ključna.

A ja se baš u toj svojoj prvoj rečenici, koja ne zna privući pažnju, najpotpunije izgubim.

Obučem zgužvanu i odbačenu, žutu košulju njene ambicije, uparim je s vrećicom punom plastičnih boca nerecikliranog egoizma, 0,50 lipa po fantaziji, i postanem nevidljiv. Nitko ne gleda u oči prolaznike sa žutom vrećicom punom plastičnih boca.

I onda to traje neko vrijeme, onoliko koliko traje moje pisanje.

Zadnju bocu sačuvam, na dnu vrećice, praveći se, na neko vrijeme, do novog gubljenja, do nove prve rečenice koja neće privući pažnju, da sam našao onu pravu, bocu istine.